Hronika
Oglasilo se Više javno tužilaštvo: 11 uhapšenih zbog napada na policajce u Beogradu
Oni koji traže gusku zbog mesa vole da je mlađe, dok je za mast idealna starost guske oko dve godine.
Uzgoj gusaka opet u modi zbog zdravog mesa i masti
Oni koji traže gusku zbog mesa vole da je mlađe, dok je za mast idealna starost guske oko dve godine.
Nekada su se ulice po banatskim selima doslovno belele od gusaka, a jata tih pitomih ptica bile su sastavni deo svakog ruralnog gazdinstva.
Razloga za to bilo je napretek, pre svega zato što je uzgoj ove pernate domaće životinje bio unosan, jer ne traži mnogo ulaganja i angažovanja.
Pored isplativosti i zdravog mesa, jaja i masti, korist je donosilo i perje od kojeg su nekada pravljeni jastuci i jorgani.
U međuvremenu su nepregledna bela jata „preko noći“ iščezla sa ulica kao posedica modernog načina življenja, ali interesovanje za njih je sve veće u poslednje vreme.
I to iz opravdanih razloga, jer sve je više priče o tome koliko su za ljudsku ishranu zdravi proizvodi od gusaka.
To važi i za meso, jaja, iznutrice, a naročito za mast od tih pernatih životinja, koje pritom uz malo sreće i povoljnijih uslova nije tako teško proizvoditi.
Jedan od onih koji uzgajaju ovu višestruko korisnu živinu je i sugrađanin Sava Babić, koji je našao smisao i računicu u tom poslu, ali i ljubav, jer ga sve to podseća na nekabezbrižna vremena.
– Ranije je po selima bilo gusaka koliko voliš. Ili, koliko ne voliš, jer nam je, kao klincima, bilo neugodno da prolazimo pored jata predvođenog povećim gusanom, koji je uvek siktao poput zmije i bio spreman da nas pojuri. Naravno, nekako su se ipak u poslednjem trenutku zaustavljali ili bismo im u punom trku zbrisali, tako da, iako su izgledali „opako“, ne pamtim da su nekada nekog ozbiljnije povredili. Možda su eventualno mogli da malo bolnije uštinu – kaže Babić.
On se ipak priseća i mnogo više dobrih strana postojanja velikog broja gusaka.
– Dobro pamtim supu od guske i njen okrepljujući ukus. Veoma je zdrava zato što su ove domaće ptice pasle svežu travu po utrini u tada neuporedivo čistijoj sredini. Pored toga, guščja mast izuzetno je zdrava za lečenje bolesti pluća ili bronhitisa, od kojeg smo kao mali veoma često bolovali. Najbolje je da se mast konzumira oralno, ali pošto deca to ne vole da jedu, onda se ona maže na pluća i preko toga treba da se stavi gaza. Kada dete tako prespava, ujutro izbaci šlajm i očisti pluća, koja potom budu kao nova. Ova starinska metoda je višestruko proverena i dan-danas se mnogi ljudi tako leče. Može se staviti u čaj, ali pola kafene kašičice – navodi ovaj uzgajivač.
Prema njegovim rečima, sada je mnogo teže gajiti guske, jer više gotovo da ne postoje slobodne površine za njihovu ispašu jata.
– Kako utrine više ne postoje, jer su sve uzorali, bolje reći uzurpirali, ovi novi paori, koji ne pitaju nikog ništa, onda nemaš gde da puštaš guske, nego moraš da ih držih u dvorištu i hraniš kukuruzom u zrnu. To se ipak ne odražava bitno na kvalitet mesa, jer ova žitarica joj daje neophodnu masnoću. Budući da bi guske trebalo bi da pasu svežu travu, koje nema u dvorištu, to rešavamo tako što je kosimo okolo, pa im donosimo. I to je uglavnom to, što znači da nema koncentrata i drugih aditiva – kaže Babić.
Ovaj uzgajivač ističe da plasman nije nikakav problem i da mu praktično reklama nije ni potrebna, jer je roba deficitna, pa je očas posla proda na svojoj tezgi u Ledenoj hali na Zelenoj pijaci ili po preporuci, to jest po sistemu „od usta do usta“.
Napominje da oni koji traže gusku zbog mesa vole da je mlađe, dok je za mast idealna starost guske oko dve godine.
– Veoma interesantna je džigerica, čija je pašteta nadaleko poznati delkates, pa i afrodizijak, kako se priča. Međutim, da bi bila dovoljno velika za tržište potrebno je da se guske kljukaju kako bi džigerica imala 700-800 grama. I to je izuzetno skup proizvod. Inače, i meso je fenomenalno, koje se peče ili bari u supi, pa može da se jede i sa sosom. Boja mesa je crna i podseća na divljač, ali sve u svemu, izuzetno je zdravo, kao i jaja koja se, naravno, koriste u ishrani. Mnogo su veća nego kokošija i prava su atrakcija kada se ofarbaju za Uskrs – napominje Sava.
On ističe kako je, da bi se odgajila guska od pola godine, potrebno je 30 kilograma kukuruza, koji trenutno košta oko 25 do 30 dinara po kilogramu.
– Za dve godine to izađe na oko 3.000 dinara, plus gušče od jednog dana koje košta oko 500-600 dinara, što je sveukupno oko 3.500 dinara, bez ljudskog rada i uginuća jedinki ili šteta koju naprave lasice, lisice, psi i drugi predatori. Ako se guska od oko pet kilograma prodaje po aktuelnoj ceni od 1.200 dinara, to je onda oko 6.000 dinara. Tu su i jaja, mast i perje, pa se nakupi i neka zaradica – kaže ovaj proizvođač.
(Pančevac/J. Filipović)
