Zahvaljujući podacima NASA-e i istraživanjima sa Oksforda, potvrđeno je da je 3.
aprila 33.godine nad Jerusalimom zaista viđen Mesec boje krvi, što se poklapa sa
opisima iz Jevanđelja i proročanstvima o danu kada se zemlja zatresla, a tama
prekrila svet, piše religija.rs

U neobičnom susretu neba i Zemlje, istorije i svetopisamskih zapisa, astronomi su potvrdili da se delimično pomračenje Meseca — poznato kao krvavi Mesec — dogodilo upravo 3. aprila 33. godine nove ere. Taj datum, prema brojnim hronologijama, označava dan kada je Isus Hristos raspet na Golgoti. I dok nauka nudi precizne astronomske koordinate, hrišćani širom sveta prepoznaju u tom nebeskom fenomenu — poruku.

NASA i Oksford: Tačan datum i vidljivost pomračenja
Zahvaljujući NASA-inim podacima i istraživanjima sa Oksforda, utvrđeno je da je te večeri iznad Jerusalima bilo delimično pomračenje Meseca. Pomračeni Mesec bio je vidljiv pri svom izlasku, prolazeći kroz Zemljinu senku, što mu je dalo prepoznatljivu crvenkastu nijansu. Ovaj prizor, poznat kao „krvavi Mesec“, vekovima se tumači kao simbol Božijeg suda i krvi.

Ovaj podatak je posebno upečatljiv u svetlu zapisa iz Svetog pisma. Jevanđelje po Luki (23, 44–45) beleži da je „tama prekrila svu zemlju“ dok je Isus visio na krstu. Apostol Petar u Delima apostolskim (2, 20), pozivajući se na proroka Joila, govori: „Sunce će se pretvoriti u tamu, a mesec u krv.“ Ova biblijska proročanstva sada se povezuju sa konkretnim astronomskim podacima.

Znak sa neba u času Hristovog stradanja
Za vernike, pomračenje Meseca te večeri nije samo astronomski fenomen, već snažan duhovni simbol. U trenutku kada je Gospod izgovorio: „Svrši se“, kada se zemlja zatresla, a zavesa u hramu rascepila, crveni Mesec bio je više od prirodne pojave — bio je znak sa neba. Možda, kako kaže Pismo, za one „koji gledaju“, krvavi Mesec nije označavao kraj, već početak — predznak Vaskrsenja.

(Pančevac/Religija)

Nasleđivanje porodične penzije: Šta se dešava kada u pitanju nije biološki otac